Болест „срчаног црва“ или дирофилариоза је све чешћа паразитска болест код паса изазвана филаријом Dirofilaria immitis која паразитира у десном срцу и пулмоналној артерији. Ову нематоду преносе комарци из рода Culex, Aedes и Anopheles. Сва три рода вектора, односно комараца су заступљене у Републици Српској и Босни и Херцеговини, те се због тога може посумњати на eндемско присуство ове болести. За разлику од сусједних земаља (Хрватска и Србија) у нашој земљи нема детаљних података о раширености дирофилариозе код паса и мачака.

Женке дирофиларије су нешто веће од мужјака и након парења полажу ларве – микрофиларије у крвоток након чега их комарац – вектор усиса приликом храњења и на тај начин постоје активни преносилац болести и извор инфекције.  Даљи развој дирофиларије се наставља у Малпигијевим цијевима комарца гдје постаје прелази у L3 форму, која се уноси у домаћина после поновног сисања крви. L3 ларве циркулишу у крви и након неког времена прелазе у L4 и L5 облик, доспјевају у срце и пулмоналну артерију и сазревају у адултне облике дирофиларије.d_immitis_lifecycle

Како клинички примјетити дирофилариозу код паса?

Болест има хронични и субклинички ток, те обољели пси не показују карактеристичне знакове болести.  Најприје се може примјетити замор пса, одбијање за кретање и радом, затим долази до кашља и отежаног дисања након већег напрезања. У каснијом току болести долази до мршављења и тешких кардиоваскуларних поремећаја.

 Зашто је дирофилариоза високо раширена болест?

 Стручњаци сматрају да је то због климатских промјена које су евидентне у последњих неколико деценија на нашим просторима. Појава дирофилариозе је и корелацији са бројем и дистрибуцијом вектора на неком географском подручју. Дирофилариоза је ендемична у низијским и мочварним као и плавним теренима. Примјећена је виша преваленца дирофилариозе у сливовима Дунава и Саве.

Како дијагностиковати дирофилариозу паса?

Након сумње која се поставља из анамнезе и клиничкe слике, потребно је правилно узорковати крв пса и послати на лабораторијску анализу. Од помоћи могу бити и имиџинг технике дијагностике (радиографија и ултразвук срца), али то нису методе на основу којих се може поставити правилна и коначна дијагноза. Од лабораторијских метода се могу користити директни и индиректни тестови испитивања. Од директних метода најчешће се користи модификовани Кнотов тест, који се заснива на детекцији микрофиларија у крви пса. Могуће је користити и комерцијалне ЕЛИСА тестове као и PCR.

Како се лијечи дирофилариоза?

Медикаментозни третман дирофилариозе може да буде: адултицидни, микрофиларицидни и превентивни. Клиничари често користе користе комбинацију авермектина и доксициклина. Сматра се да употреба тетрациклина има повољан ефека у терапији, јер дјелује на рикецијe из рода Wolbachia, која испољава своје патогено дејство након угињућа адулта у облику  тешке инфламаторне реакције на нивоу крвних судова. На светском тржишту се налази само један препарат који дјелује искључиво на дирофиларију – меларсомин. У РС и БиХ овај лијек није регистрован.

У ЈУ Ветеринарском институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука  је могуће дијагностиковати дирофилариозу паса, и због тога позивамо све колеге ветеринаре да у случају сумња на ову болест узоркују и пошаљу пуну крв пса на лабораторијску конфирмацију.

За више информација пошаљите поруку на oliver.stevanovic@virsvb.com .

 

                          ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука