Хемонхоза је желудачно цријевна стронгилидоза говеда, оваца и коза која се карактерише појавом паразитског абомазитиса. Обољење настаје као последица патогеног дјеловања стронгилиде Hemonchus contortus. Ради се о високо патогеној нематоди, величине од 10-30 милиметара која паразитира у сиришту говеда, оваца и коза. Пријемчивији су мали преживари, тако да се хемонхоза сматра  једним од главних узрока штете у полуинтензивном овчарству и козарству.

Клиничка  хемонхоза се на терену ријетко сусреће, јер су данас често у употреби лако доступни антихелминтици – ивермектин, бензоимидазоли, левамизол итд.  Међутим, у последње вријеме, почев од августа ове године су често дијагностиковани ензотски случајеви фаталне хемонхозе на фармама оваца и коза на територији Републике Српске. Хемонхоза је утврђена од стране запослених ЈУ Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Републике Српске. Дијагноза је постављена на основу: епидемиолошке анамнезе, клиничког прегледа, обдукционог налаза и паразитолошког прегледа.

Шта је узрок ензотском појављивању клиничке хемонхозе?

            Развој Hemonchus contortus је директан и зависи од фактора спољашне средине.  Препатентни период је кратак – у оптималним условима траје 7 -14 дана.  Инфекција настаје перорално, када се преко контаминиране хране и воде у организам унесу L 3 ларве паразита. Најважнији фактор у развоју ове стронгилиде је влажност средине, која је највише условљена количином падавина, атмосферским притиском и влагом тла. Ако се створе, овакви, идеални услови ризик од инфекције се повећава.

Untitled

У прилог овоме иде и чињеница да је ова година у Републици Српској и Босни и Херцеговини била кишна са појавом поплава. Исто тако прегледом терена, пашњака и зоохигијенских услова на фармама гдје је избила болест је констатована велика влага са слабо оцједитим пашњацима гдје су се животиње напасале.

Како посумњати на хемонхозу?

            Приликом прегледа обољелих јединки оваца и коза запажа следеће:

  • општа слабост;
  • кахексија;
  • анемија;
  • отоци у предјелу главе;
  • повремена дијареја;

Дефинитивна дијагноза се поставља патолошким прегледом и паразитолошком идентификацијом нематоде.

Како успјешно лијечити и превенирати хемонхозу?

 У нашим условима најбољи начин лијечења и превенирања хемонхозе је употреба антихелминтика након копролошког прегледа оваца и коза у којих постоји сумња на болест. Антихелминтици избора су: албендазол, клозантел, пирантел и авермектини. Од скоро се употребљава антихелминтик нове генерације – монепантел. Лијекови се могу дати перорално и парентерално. Дехелминтизацију могу да врше само стручна лица, у овом случају ветеринари.

Наравно, могућа је резистенција хемонхуса на до сада често употребљиване антихелминтике, као што су авермектини, бензоимидазоли, имидазотиазоле итд.

Ово је последица честе, нестручне и нерационалне употребе антихелминтика у ветеринарској медицини

 

Методе профилаксе хемонхозе и других желудачно цријевних стронгилидоза су:

  • профилактичка дехелелминтизација;
  • хигијена пашњака;
  • вакцинација;
  • биолошка контрола;

У условима овчарства и козарства Републике Српске, најпрактичнији начин превентиве је профилактичка дехелминтизација и хигијена пашњака.

  • Профилактичка дехелминтизација

Углавном се користи двократна масовна касно – сезонска дехелминтизација: прва крајем јула или почетком августа, а друга два мјесеца касније.

Од осталих програма дехелминтизације препоручујемо:

  1. Glasgow модел –  подразумјева дехелминтизацију (ивермектин) треће и осме седмице после изгона на пашу;
  2. Weybridge модел –  подразумјева дехелминтизицају животиња средином јула и пребацивања животиња на чист и безбједан пашњак на два до три дана;

Дехелминтизација мора бити испланирана у складу са временским условима и хигијенским особинама пашњака.

  • Хигијена пашњака

Основу хигијене пашњака чине одмарање пашњака и смањење влаге тла која се постиже дренирањем. Препорука је да се на пашњаку не напасају истовремено све категорије животиња. Јагањце је потребно напасати испред оваца на засебној парцели. Редовно мијењати пашњак, а ако се установи висока контаминација неког пашњака њега не користити те године или минимално 3 мјесеца.

У случају сумње на хемонхозу или неку другу желудачно цријевни стронгилидозу требају се примењивати препоруке које су наведене. Исто тако, потребно је контактирати запослене на ЈУ Ветеринарском институту Републике Српксе „Др Васо Бутозан“ Бања Лука, ако се ради о тежим и збуњујућим случајевима.

Најбитније је правремено реаговати да би се спречили већи губици.

Припремили: др вет. мед. Оливер Стевановић и дипл. ветеринар Радован Бабић

Проф.др Драго Н. Недић, директор

ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Вутозан“ Бања Лука